Списак добитника Нобелове награде за економију

списак на Викимедији

Нобелову награду за економију, званично Награду Шведске банке за економске науке у знак сећања на Алфреда Нобела (швед. Sveriges riksbanks pris i ekonomisk vetenskap till Alfred Nobels minne), основала је Шведска народна банка, а додељује је Шведска краљевска академија наука.[1] Награда је први пут додељена 1969. године Рагнару Фришу и Јану Тинбергену.[2] Сваки добитник прима медаљу, диплому и новчану награду која се мења током година.[3]

Конференција за штампу поводом доделе Нобелове награде за економију 2008. године

Досад је награда додељена 53 пута, а примило ју је 89 особа.[4] Од њих су 87 били мушкарци. Прва жена која је добила награду била је Елинор Остром 2009. године. Након ње је у томе успела и Естер Дуфло 2019. године.[5][6] Дуфло је, са 46 година, уједно и најмлађа добитница награде, а Леонид Хурвич је, са 90 година, најстарији добитник.[7] Са 33 лауреата, Универзитет у Чикагу је институција са највише предавача који су били добитници Нобелове награде за економију.[8]

НобеловциУреди

Година Слика Добитник Држава Разлог Реф.
1969.   Рагнар Фриш   Норвешка „за развој и примену динамичких модела за анализу економских процеса” [2]
  Јан Тинберген   Холандија
1970.   Пол Самјуелсон   Сједињене Америчке Државе „за развој статичке и динамичке економске теорије и за активни допринос у подизању нивоа анализе у економији” [9]
1971.   Сајмон Кузнец   Сједињене Америчке Државе „за емпиријски засновану интерпретацију економског раста, која је довела до детаљнијег увида у економску и социјалну структуру и развој” [10]
1972.   Џон Хикс   Уједињено Краљевство „за пионирски допринос теорији опште економске равнотеже и теорији благостања” [11]
  Кенет Ароу   Сједињене Америчке Државе
1973.   Василиј Леонтијев   Совјетски Савез
  Сједињене Америчке Државе
„за развој улазно-излазних метода и за његову примену на значајне економске проблеме” [12]
1974.   Гунар Мирдал   Шведска „за пионирски рад у теорији новца и економских флуктуација и за анализу међузависности економских, друштвених и институционалних феномена” [13]
  Фридрих Хајек   Аустрија
  Уједињено Краљевство
1975.   Леонид Канторович   Совјетски Савез „за допринос теорији оптималне алокације ресурса” [14]
  Тјалинг Копманс   Холандија
  Сједињене Америчке Државе
1976.   Милтон Фридман   Сједињене Америчке Државе „за проучавање анализе потрошње, монетарне историје и теорије и за демонстрацију сложености стабилизационе политике” [15]
1977.   Бертил Олин   Шведска „за велики допринос теорији спољне трговине и међународних токова капитала” [16]
  Џејмс Мид   Уједињено Краљевство
1978.   Херберт Сајмон   Сједињене Америчке Државе „за пионирско истраживање поступака доношења одлука у економским организацијама” [17]
1979.   Теодор Шулц   Сједињене Америчке Државе „за пионирско истраживање економског развоја са посебним нагласком на решавање проблема земаља у развоју” [18]
Артур Луис   Света Луција
  Уједињено Краљевство
1980. Лоренс Клајн   Сједињене Америчке Државе „за стварање економетријских модела и њихову примену у анализи економских флуктуација и економских политика” [19]
1981.   Џејмс Тобин   Сједињене Америчке Државе „за анализу финансијских тржишта и њихових веза са одлукама о трошковима, запосленошћу, производњом и ценама” [20]
1982. Џорџ Стиглер   Сједињене Америчке Државе „за значајне студије о индустријским структурама, функционисању тржишта и узроцима и ефектима државне регулације” [21]
1983.   Жерар Дебре   Француска „за укључивање нових аналитичких метода у економску теорију и за темељну реформулацију теорије опште равнотеже” [22]
1984. Ричард Стоун   Уједињено Краљевство „за фундаменталне доприносе развоју система националних рачуна чиме су побољшане основе емпиријске економске анализе” [23]
1985.   Франко Модиљани   Италија „за пионирску анализу штедње и финансијских тржишта” [24]
1986.   Џејмс М. Бјукенан   Сједињене Америчке Државе „за развој уговорне и конституционалне основе у теорији доношења економских и политичких одлука” [25]
1987.   Роберт Солоу   Сједињене Америчке Државе „за допринос теорији економског раста” [26]
1988.   Морис Але   Француска „за пионирски допринос теорији тржишта и ефикасног коришћења ресурса” [27]
1989.   Тригве Хавелмо   Норвешка „за разјашњење теорије вероватноће као основе економетрије и за анализу симултаних економских структура” [28]
1990.   Хари Марковиц   Сједињене Америчке Државе „за пионирски рад у теорији финансијске економије” [29]
Мертон Милер
  Вилијам Шарп
1991.   Роналд Коуз   Уједињено Краљевство „за откриће и разјашњење значења трансакционих трошкова и власничких права за институционалне структуре и функционисање економије” [30]
1992.   Гари Бекер   Сједињене Америчке Државе „за проширење домена микроекономске анализе на широки спектар људских понашања и интеракција, укључујући и понашања невезана за тржиште” [31]
1993.   Роберт Фогел   Сједињене Америчке Државе „за обнављање истраживања економске историје применом економске теорије и квантитативних метода ради објашњења економских и институционалних промена” [32]
  Даглас Норт
1994. Џон Харшани   Мађарска
  Сједињене Америчке Државе
„за пионирску анализу равнотеже у теорији некооперативних игара” [33]
  Џон Неш   Сједињене Америчке Државе
  Рајнхард Зелтен   Немачка
1995.   Роберт Лукас   Сједињене Америчке Државе „за развој и примену хипотезе о рационалним очекивањима, што је трансформисало макроекономску анализу и продубило наше разумевање економске политике” [34]
1996.   Џејмс Мерлиз   Уједињено Краљевство „за фундаменталне доприносе економској теорији подстицаја у условима асиметричних информација” [35]
  Вилијам Викри   Канада
  Сједињене Америчке Државе
1997.   Роберт К. Мертон   Сједињене Америчке Државе „за нови метод одређивања вредности деривата” [36]
  Мајрон Шоулс   Канада
  Сједињене Америчке Државе
1998.   Амартија Сен   Индија „за допринос економици благостања” [37]
1999.   Роберт Мандел   Канада „за анализу монетарне и фискалне политике у условима различитих режима девизног курса и анализу оптималних валутних подручја” [38]
2000.   Џејмс Хекман   Сједињене Америчке Државе „за развој теорије и метода анализе селективних узорака” [39]
  Данијел Макфаден   Сједињене Америчке Државе „за развој теорије и метода анализе дискретног избора” [39]
2001.   Џорџ Акерлоф   Сједињене Америчке Државе „за анализу тржишта са асиметријом информација” [40]
  Мајкл Спенс
  Џозеф Стиглиц
2002.   Данијел Канеман   Израел
  Сједињене Америчке Државе
„за интегрисање увида из психолошких истраживања у економску науку, нарочито оних који се односе на човеково просуђивање и доношење одлука у условима неизвесности” [41]
  Вернон Смит   Сједињене Америчке Државе „за лабораторијске експерименте као оруђа у емпиријској економској анализи, нарочито у студијама алтернативних тржишних механизама”
2003.   Роберт Ингл   Сједињене Америчке Државе „за методе анализе економских временских серија са варијабилношћу времена” [42]
  Клајв Грејнџер   Уједињено Краљевство „за методе анализе економских временских серија са заједничким трендовима”
2004.   Фин Кидланд   Норвешка „за доприносе динамичној макроекономији: временска конзистентност економске политике и покретачке снаге иза привредних циклуса” [43]
  Едвард Прескот   Сједињене Америчке Државе
2005.   Роберт Ауман   Сједињене Америчке Државе
  Израел
„за боље разумевање сукоба и сарадње кроз анализу теорије игара” [44]
  Томас Шелинг   Сједињене Америчке Државе
2006.   Едмунд Фелпс   Сједињене Америчке Државе „за анализу међувременских компромиса у макроекономској политици” [45]
2007.   Леонид Хурвич   Пољска
  Сједињене Америчке Државе
„за постављање темеља теорије конструктивног механизма” [46]
  Ерик Маскин   Сједињене Америчке Државе
  Роџер Мајерсон
2008.   Пол Кругман   Сједињене Америчке Државе „за анализу трговинских образаца и локације економске активности” [47]
2009.   Елинор Остром   Сједињене Америчке Државе „за анализу економског управљања, нарочито заједничких добара” [48]
  Оливер Вилијамсон „за анализу економског управљања, нарочито границе чврстине”
2010.   Питер Дајмонд   Сједињене Америчке Државе „за анализу тржишта са тражењем неслагања” [49]
  Дејл Мортенсен
  Кристофер Писаридес   Кипар
  Уједињено Краљевство
2011.   Томас Сарџент   Сједињене Америчке Државе „за емпиријско истраживање узрока и последица у макроекономији” [50]
  Кристофер Симс
2012.   Алвин Рот   Сједињене Америчке Државе „за теорију стабилних расподела и праксу тржишног дизајна” [51]
  Лојд Шепли
2013.   Јуџин Фама   Сједињене Америчке Државе „за емпиријску анализу цена актива” [52]
  Ларс Питер Хансен
  Роберт Шилер
2014.   Жан Тирол   Француска „за анализу тржишне моћи и регулације” [53]
2015.   Ангус Дитон   Уједињено Краљевство
  Сједињене Америчке Државе
„за анализу потрошње, сиромаштва и благостања” [54]
2016.   Оливер Харт   Уједињено Краљевство
  Сједињене Америчке Државе
„за допринос у области теорије уговора” [55]
  Бенгт Холмстрем   Финска
2017.   Ричард Талер   Сједињене Америчке Државе „за допринос у области бихејвиоралне економије” [56]
2018.   Вилијам Нордхаус   Сједињене Америчке Државе „за интегрисање климатских промена у макроекономску анализу на дуге стазе” [57]
  Пол Ромер „за интегрисање технолошких иновација у макроекономску анализу на дуге стазе”
2019.   Абиџит Банерџи   Индија
  Сједињене Америчке Државе
„за експериментални приступ ублажавању глобалног сиромаштва” [58]
  Естер Дуфло   Француска
  Сједињене Америчке Државе
  Мајкл Кремер   Сједињене Америчке Државе
2020.   Пол Милгром   Сједињене Америчке Државе „за побољшања теорије аукција и проналаске нових формата аукција” [59]
Роберт Б. Вилсон
2021.   Дејвид Кард   Канада
  Сједињене Америчке Државе
„за емпиријски допринос економији рада” [60]
  Џошуа Ангрист   Израел
  Сједињене Америчке Државе
„за методолошки допринос анализи узрочно-последичних веза”
Гвидо Имбенс   Холандија
  Сједињене Америчке Државе

РеференцеУреди

  1. ^ „Nomination and Selection of the Laureates in Economics”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-07-15. 
  2. ^ а б „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1969”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-07-06. 
  3. ^ „The Nobel Prize”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-15. 
  4. ^ „All Laureates in Economics”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2013-06-01. 
  5. ^ „First woman wins economics Nobel”. BBC NEWS. 12. 10. 2009. 
  6. ^ „Nobel Prize awarded women”. NobelPrize.org. 
  7. ^ „Nobel Prize facts”. NobelPrize.org. 
  8. ^ „Nobel Prizes”. www.uchicago.edu (на језику: енглески). 
  9. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1970”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-06-11. 
  10. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1971”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-19. 
  11. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1972”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-22. 
  12. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1973”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-09-23. 
  13. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1974”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-09-28. 
  14. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1975”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-12-20. 
  15. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1976”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-04-12. 
  16. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1977”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-28. 
  17. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1978”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-11-04. 
  18. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1979”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-09-17. 
  19. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1980”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-12-07. 
  20. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1981”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-12-24. 
  21. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1982”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-11-04. 
  22. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1983”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-28. 
  23. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1984”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-11-04. 
  24. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1985”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-28. 
  25. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1986”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-12. 
  26. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1987”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-28. 
  27. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1988”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-28. 
  28. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1989”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-22. 
  29. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1990”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-11. 
  30. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1991”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-28. 
  31. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1992”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-28. 
  32. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1993”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-19. 
  33. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1994”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-17. 
  34. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1995”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-07. 
  35. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1996”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-28. 
  36. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1997”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-21. 
  37. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1998”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2014-10-11. 
  38. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1999”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-19. 
  39. ^ а б „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2000”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-19. 
  40. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2001”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-17. 
  41. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2002”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-17. 
  42. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2003”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-17. 
  43. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2004”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-19. 
  44. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2005”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-17. 
  45. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2006”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-17. 
  46. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2007”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-16. 
  47. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2008”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-14. 
  48. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2009”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2009-10-15. 
  49. ^ „The Prize in Economic Sciences  2010”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2010-10-08. 
  50. ^ „The Prize in Economic Sciences  2011”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2011-10-06. 
  51. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2012”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2013-05-17. 
  52. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2013”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2017-06-02. 
  53. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2014”. Nobel Foundation. 
  54. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2015”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2015-10-05. 
  55. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2016”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2016-10-10. 
  56. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2017”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2017-10-02. 
  57. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2018”. Nobel Foundation. 
  58. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2019”. Nobel Foundation. 
  59. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2020”. Nobel Foundation. 
  60. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2021”. Nobel Foundation. 

Спољашње везеУреди